Nijedna knjiga do sada me nije pokrenula da istražujem autentičnost (pitajući se – Ko sam Ja?)  kao knjiga koju je napisala Sara Kuburic, naziva ‘’Na meni je’’.

O autentičnosti sam počela da razmišljam na putovanjima. Shvatila sam da me više od znamenitosti zanima kako ljudi (lokalci) žive u mestu koje posećujem. Zanima me gde provode vreme, gde piju kafu, gde idu na branč. Želim dok sam tamo da osetim bar na kratko kako je biti njihov sugrađanin. Dok sam tražila dušu nekog mesta, valjda sam na taj način počela da tražim sebe.

Knjiga ‘’Na meni je’’ me je odmah na početku navela da se zapitam (a možeš i ti): Šta ja to radim svaki dan? Kako se ponašam? Da li su mi misli, reči i dela u skladu? Šta mi je važno u toku dana? Na koji način provodim dato vreme? Na koji način ispoljavam ko sam zaista? Šta radim na silu i bez volje?
Kao da je sadržaj ove knjige pritisnuo dugme koje me je odvelo do nekog novog nivoa samospoznaje. Mnogo toga sam već implementirala u svoj život i pre čitanja i ponosna sam na to. Posebno bih izdvojila odlazak kod psihoterapeuta, jer se ta tema provlači i kroz sadržaj ove knjige s ozbirom da je autorka psihoterapeutkinja. Međutim, rad je neprekidan, primena i promena takođe. Sve to i čini život interesantnim.

 

Ono što je specifično kod Sarine knjige je to što ona uporedo sa svojom profesionalnom stranom psihoterapeutkinje, deli i svoju privatnu (intimnu) stranu života. Ta kombinacija daje mogućnost čitaocu da se dublje poveže sa sadržajem knjige. Dozvoljava da se napravi prostor u kome će početi da se preispituje, a nakon toga može da napravi plan šta dalje. Dozvoljava da shvatiš da svi imamo svoje izazove.

Upravo na taj način sam i ja došla do konkretnih informacija, koje su bile u meni, samo ih nikada nisam prebacila na papir. Čitajući ‘’Na meni je’’ kreirala sam sebi mapu koja mi pomaže da ne izgubim sebe. Na mapi su sve aktivnosti koje sam nazvala ‘’autentične’’, a pisanje ovog teksta samo je jedna od njih.

Zato te ovim putem podržavam i ohrabrujem da pročitaš ovu knjigu, a onda napraviš svoju mapu. Zapitaj se i odgovori sebi:

– Šta je ono što zaista želiš da radiš?
– Koje su to aktivnosti o kojima razmišljaš već neko vreme?
– Da li postoje projekti koji su ostali samo na nivou ideje i čekaju da ih realizuješ? Opiši ih.
– Kada sve prethodno definišeš, napiši za svaku aktivnost koji je sledeći korak koji treba da napraviš u smeru realizacije i ostvarenja definisanog cilja.

A onda to SAMO URADI. Korak po korak. Dan po dan.

U redu je pobeći od sebe. U redu je i samo odšetati. U redu je izgubiti se. Važno je kad god je moguće da se vratiš. A svakim vraćanjem što je duže moguće da se zadržiš. Taj proces je doživotan, treba ga prihvatiti i dozvoliti sebi da u tom procesu uživaš. Ova knjiga koju od srca preporučujem, mi je sve navedeno osvestila. Došla je kao podsetnik i budilnik istovremeno: vreme je da se probudiš.

Postoje ljudi koji indirektno ili direktno pitaju ‘’Znaš ti ko sam ja?’’, a ima ljudi koji se pitaju ‘’Ko sam ja?’’ i odgovori počnu da im pristižu. Nadam se da pripadaš ovoj drugoj grupi.