Dan bez sadržaja

O ovom danu se, čini mi se, malo priča. Svako ga ima. To je dan kada ne radimo ništa što smatramo korisnim. Dan kada bismo samo preležali svih njegovih 24 časa koji su nam dati na korišćenje. Dan koji bismo mogli da provedemo skrolujući svoj ekran do beskonačnosti. Dan bez sadržaja za društvene mreže, na kojima skoro svako ima dan sa sadržajem. Možda baš tu nastaje problem?

Nisam razmišljala o tom danu, sve dok jedne nedelje nisam spoznala da se osećam bzvz jer tog dana ništa ‘’pametno’’ nisam uradila. Zamisli, bila je nedelja, a ja nisam pošla na plažu, a pobogu živim na moru.Nisam čitala knjigu. Nisam se videla sa porodicom ili prijateljima. Nisam spremila ništa zanimljvo za ručak, niti sam pošla negde na ručak. Nisam podelila ništa korisno na storiju. Nisam posetila neko novo mesto. Nisam pisala dnevnik. Nisam naučila ništa novo. Nisam odgovorila na mail. Nisam sredila terasu, niti usisala stan. Dan zvani Ništa.

I dok sam lepila sloj po sloj nezadovoljstva i razloga zbog čega je taj dan bio protraćen, skontala sam koliko sam otišla daleko od suštine. Uspela sam da ne sagledam koliko ovaj dan donosi mira i slobode sa sobom. Sama sam. Mogu da radim šta hoću. Mogu da ležim, ako mi se leži ili da skrolujem ako mi se skroluje. Mogu čak i da gledam onu glupu seriju za koju mislim da je bez razloga popularna. Mogu da razgovaram sa sobom. Mogu da čujem sebe, da pratim sebe. Mogu da pravim plan za neke dane koji tek dolaze. Mogu da maštam. Ako do sada nisam uradila ništa, mogu od sada da uradim nešto. Zbog čega onda moram da imam sadržaj danas? Ko to određuje? Čija su merila protraćenosti dana važeća? Odgovor sam ja.

Kad sam iz te perspektive pogledala u dan bez sadržaja, oslobodila sam se tereta misli da sam protraćila isti. Mislim da je ta promena perspektive primenljiva i na mnoge druge stvari od kojih smo stvorili da se osećamo bzvz.

Jednostavno – promenila sam mišljenje. Svaki dan je neponovljiv i moj. 

Onda sam nedavno naletela na ovu rečenicu i u nju staje sva poenta:

‘’Stop measuring days by degree of productivity and start experiencing them by degree of presence. – Alan Watts’’ (Prestanite da merite dane po stepenu produktivnosti i počnite da ih doživljavate po stepenu prisustva.)

I nedelja ne mora biti dan za plažu, nego eto baš ponedeljak. 

A algoritam neka me izvine za dan bez sadržaja.




Leave a Reply

%d bloggers like this: